Зовем се Миља Зец. Рођена сам у Босанској Крупи, одрасла у Војводини, а сада живим и радим као учитељица у основној школи у Београду. Када се осврнем и себе питам да ли сам учинила прави одабир професије, одговорила бих да јесам. И када бих поновo требалo да бирам, опет бих била учитељица, јер свој посао волим, а децу више од свега. У мојој породици највише има просветних радника, од васпитача, учитеља, професора и доктора наука. Узор ми је био мој брат Душко који је професор српског језика и књижевности. Пут мог образовања је био мало испретуран. Након завршене средње школе родила сам два дивна сина и бавила се њима, али ме никада није напуштала идеја да завршим факултет. Када су они мало порасли, посветила сам се наставку школовања. Уписала сам Вишу васпитачку школу у Кикинди, а након тога сам наставила школовање на Учитељском факултету у Сомбору и, без дана апсолвентског стажа, дипломирала највишом оценом. Имала сам срећу да сам студирала у врсној школи за васпитаче у Кикинди. Много сам тамо научила. И сада се радо сетим професора Бранка Абазе. Био је строг, правичан, искрен и, надасве, сјајан ЧОВЕК. Велика срећа је да ми је баш он био професор, да нас је научио много чему и да је од нас студената тражио све оно што је било веома важно да научимо. Многи су се због тога љутили на њега. Ја не. Уживала сам спремајући испите, а још више блистајући на њима. Још тада сам себи рекла да бих волела да будем као професор Абаза. Као учитељ, стварањем пријатног окружења, позитивне дисциплине и радне атмосфере позитивно утичем на процес напредовања у учењу. Подстичем ученике на сарадњу, рад у пару и тимски рад како би постали свесни својих могућност и пронашли своје место у друштву. Активирам ученике различитим задацима да постављају питања, износе сопетвена искуства и мишљења, једни другима помажу при раду, да се самооцењују и наравно напредују. Подстичем ученике да самостално раде, изводе закључке и припремају презентације, упућивањем на интернет, корисне сајтове и додатну литературу. Пратим појединачан развој ученика као и напредак одељења као целине постављањем остваривих циљева који су испред тренутног стања, али не превише високи како се не би обесхрабрили. Повезујући знање кроз корелацију са осталим предметима, проблем посматрају и решавају са различитих аспеката. Додатно помажем ученицима са потешкоћама у учењу припремом једноставнијих задатака и очигледних примера како би стекли сигурност и наставили са сложенијим захевима, у скалду са принципом од једноставног ка сложеном. Талентованим и напредним ученицима припремам посебне задатаке, упућујем на решавање проблема уз помоћ стручне литературе, припремам их за такмичење и указујем на могућности даљег напредовања. Трудим се да ученици сами постану свесни својих могућности, потенцијала којим располажу, те да и сами прате остварени напредак. Сваки следећи циљ треба да буде за корак испред тренутног стања. Редовно најављујем и проверавам/тестирам знање тј. све вештине с циљем достизања одређених компетенција и оспособљавања за даље учење. Сматрам да моје компетенције и позитиван став према послу који обављам повољно утиче на ученике, да их мотивише да постану, најпре добри људи, а потом бољи и успешнији ђаци. Много улажем у своје лично усавршавање и сматрам да је оно изузетно важно. Непрекидно се уасвршавам јер сматрам да је то веома битно. Мој мото је:„Учитељ подучава док и сам учи“.